003. PREPORUKA RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE ZA PRIMENU MERA OSNOVNE ŽIVOTNE PODRŠKE (BLS)– KARDIOPULMONALNE RESUSCITACIJE (KPR) KOD DECE TOKOM PANDEMIJE COVID-19



KOME JE NAMENJENA OVA PREPORUKA
Ova preporuka je namenjena zdravstvenim profesionalcima koji primenjuju mere kardiopulmonalne resuscitacije (KPR) u dečijem uzrastu u zdravstvenim ustanovama.
Ova preporuka namenjena je svim osobama koje reaguju kao građani ili obučeni spasioci, a koje pri tome mogu imati blizak kontakt sa simptomatskim i potencijalno zaraženim osobama dečijeg uzrasta sa COVID-19 infekcijom a pružaju mere Osnovne životne podrške kod dece PBLS – AED u vanbolničkom okruženju.
RAZLOG IZMENE VAŽEĆEG ERC PROTOKOLA
Infekcija COVID 19 virusom se može javiti u bilo kom uzrastu. Bolest se kod dece javlja u blažem obliku i klinički se infekcija ispoljavau vidu lakših tegoba koje dete dobro podnosi. Na osnovu dostupnih podataka, uočeno je da se bolest COVID – 19 u starosnoj dobi do 10 godina javlja u 1% slučajeva, dok je u uzrastu do punoletstva taj procenat 2,4%. Težak oblik bolesti kod dece je evidentiran u 0,2%. Ovo ukazuje da su deca podložna infekcijama COVID 19 ali da često nemaju uočljive simptome bolesti što povećava mogućnost da decu budu prenosioci virusa. Prema analiziranim podacima nije uočena niti evidentirana transmisija bolesti sa deteta na odraslu osobu. Obolela deca su u najvećoj meri otkrivena tokom traženja kontakata u domaćinstvima obolelih osoba te će dalja istraživanja biti neophodna za dalju istragu uloge dece u lancu prenosa oboljenja.
IZMENE PREPORUKA 2015
Srčani zastoj u dečijem uzrastu je posledica respiratornog uzroka dok je verovatnoća za nastanak srčanog zastoja kardiološke etiologije kod dece mala. Iz tog razloga ventilacije su presudne za preživljavanje dece. Međutim, za osobe koje nisu edukovane za pružanje mera resuscitacije u dečijem uzrastu najvažnije je da reaguju brzo kako bi detetu obezbedili najbolji mogući tretman u kritičnoj situaciji.
1. Resuscitacija dece u bolničkim uslovima tokom infekcije COVID-19

Preporuka Resuscitacionog Saveta Srbije u okviru primene mera KPR i resuscitacije u zdravstvenim ustanovama kod srčanog zastoja koji je nastupio u bolničkim uslovima je važeći za sve uzraste. Primena ventilacije usta na usta nije nephodna. Oprema za obezbeđivanje disajnog puta, u vidu samoširećeg balona i maske za ventilaciju/intubaciju, mora biti odmah dostupna za svako dete/novorođenče koje je pod rizikom od pogoršanja/srčanog zastoja u bolničkim uslovima.
2. Resuscitaija u vanbolničkim uslovima tokom infekcije COVID-19
Ne postoji način kojim bi se dovoljno istaklo o važnosti upućivanja poziva hitnoj medicinskoj pomoći i preuzimanje hitnih mera ukoliko se srčani zastoj desi u vanbolničkim uslovima.
Ukoliko dete ne diše normalno i ne preduzimaju se blagovremeno spasonosne mere, doći će do prestanka rada srca i nastupanja srčanoj zastoja. Ukoliko postoji nedoumica kako postupati u ovakvim situacijama treba primeniti: PREPORUKA RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE ZA PRIMENU MERA OSNOVNE ŽIVOTNE PORŠKE – KARDIOPULMONALNE RESUSCITACIJE (KPR) I PRUŽANJE MERA PRVE POMOĆI U ŠIROJ ZAJEDNICI (VANBOLNIČKI SRČANI ZASTOJ) TOKOM PANDEMIJE COVID-19. Dete koje ima srčani zastoj u vanbolničkim uslovima će verovatno biti poznato osobama u okruženju. Iako primena ventilacija usta na usta povećava rizik prenosa COVID-19 virusa, kako onom ko primenjuje mere KPR tako i detetu, stava smo da je ovaj rizik zanemarljiv u poređenju sa rizikom koji nastaje ukoliko se ne primenjuju spasonosne mere a koje bi u tom slučaju dovele do sasvim izvesnog srčanog zastoja i smrtnog ishoda deteta.


Etička načela i preporuke koje se odnose na prehospitalno i urgentno zbrinjavanje tokom pandemije COVID-19 u Republici Srbiji
Resuscitacioni Savet Srbije je sačinio ovo saopštenje u saradnji sa Resuscitacionim Savetom Srbije i Crne Gore, Resuscitacionim Savetom Beograda, kao Resuscitacionim Savetom Belgije i Resuscitacionim Savetom Rusije.
Resuscitacioni Savet Srbije sagledao je značaj i važnost etičkih odluka tokom 2020 COVID-19 pandemije i spečavanje širenja infekcije među zaposlenima u zdravstvenom sektoru, kako pre, tako i intrahospitalno, a u skladu i poštujući važeće preporuke i uredbe Ministrastva zdravlja i ostalih relevantnih institucija Republike Srbije kao i međunarodne standarde..
Zdravstveni profesionalci u Službi hitne medicinske pomoći i u Urgentim centrima često će biti suočeni sa potrebom donošenja odgovarajućih i primerenih etičku odluka, što predstvalja izuzetan izazov tokom resuscitacije pacijenata.
ETIČKA NAČELA U ODNOSU NA DONOŠENJE ODLUKE KLINIČARA VEZANIH ZA RESUSCITACIJU
1. Opšta etička načela se ne menjaju tokom COVID-19 pandemije (ERC – European Resuscitation Council Preporuke 2015 ) ; kardiopulmonalna resuscitacija (KPR) se mora razmotriti kao “obavezna” intervencija i zdravstveni sistem bi trebao implementirati kriterijume koji se odnose na etičke odluke pod ovim posebnim uslovima pandemije.
Resuscitacija se ne bi trebala inicirati ili nastaviti ukoliko se bezbednost sprovodioca ne obezbedi adekvatno, i kada postoje sigurni ili ireverziblini znaci smrti.
“Najbolji interes” samog pacijenta uvek mora stajati na prvom mestu. Prestanak mera KPR se treba razmotriti kada postoje sigurni dokazi da dalje mere resuscitacije neće dovesti do boljitka pacijenta, kada se mere KPR pokažu kao bezuspešne, odnosno nakon 20 minuta asistolije uprkos svim primenjenim merama napredne životne podrške i nemogućnoasti daljeg korigovanja reverzibilnih uzroka srčanog zastoja.
2. Po principu pravičnosti i jednakosti, svaki pacijent ima pravo na podjednak medicinski tretman.
Iako su etička razmatranja, vezano za mere KPR, uključuju postizanje najboljih rezultata i sveukupan balans u smislu što manje naškoditi pacijentu, tako je važno i za društvo u celini raspodeliti raspoložive resurse. U određenim situacijama, ovo može značiti “najbolje medicinsko zbrinjavanje maksimalnog broja ljudi” (pojam distributivne pravde).
U vandrednom stanju, etičke odluke iziskuju specifičan pristup zbog postojećeg disbalansa raspoloživih resursa i potrebe za istima. Pod ovakvim okolnostima zdravstveni profesionalci trebaju imati na raspolaganju relevantne odluke o intervencijama kod pacijenata. Najčešće su ovakve odluke bazirane na kontekstualnim (dodatnim) parametrima, kao što su bezbednost, dosputnost i resursne potrebe, kao i očekivan ishod za pacijenta pojedinačno.
DODATNA ETIČKA RAZMATRANJA PREHOSPITALNOG I URGENTNOG ZBRINJAVANJA TOKOM PANDEMIJE COVID-19 U REPUBLICI SRBIJI
1. Lekari zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Domova zdravlja bi trebali razmotriti ko su pacijenti sa povećanim rizikom od srčanog zastoja i trebalo bi sačiniti dokument o tome.
2. Imajući u vidu da će narednih nedelja bolnice, odnosno jedinice intenzivne nege imati određene poteškoće prouzrokovane COVID-19, te bez obzira na standardna etička načela unutar resuscitacije, razmotriti nivoe odgovarajućeg tremana zdravstvenog sistema u celini.
Što se tiče odluka u odnosu na etičnost tokom vandrednog stanja, trebalo bi razmotriti sledeće:
Svaka odluka koja se odnosi na zaustavljanje odnosno nezapočinjanje resuscitacije mora biti TIMSKA odluka, uz obavezno prisustvo bar jednog vodećeg/nadležnog lekara u sastavu tog tima, kako bi se konačna odluka donela što pravičnije.
U etičkom smislu nema razlike između nezapočinjanja resuscitacije (npr. intubacija) ili zaustavljanja resuscitacije (npr. ekstubacija).
Bilo koja odluka koja se odnosi na limitaciju tretmana, u svakom momentu medicinskog zbrinjavanja bi se trebala saopštiti pacijentu ili njegovim najbližima (vodeći računa o dignitetu, empatiji, poštovanju i trasparentnosti).
SPECIFIČNOSTI U ODNOSU NA COVID-19 PACIJENTE
Kod pacijenata sa nešokabilnim ritmom srčanog zastoja prehospitalno, kao rezultat hipopksije zbog dokazanog COVID-19, rizik će verovatno prevagnuti u odnosu na eventualni benefit same resuscitacije, i ovo može biti jedan od razloga zaustavljanja mera KPR. Nadležno ministarstvo zdravstvenog sistema, odnosno relevante ustanove trebali bi sačiniti jasan vodič o tome.
Kod svih onih pacijenata kod kojih postoji sumnja na moguću infekciju sa COVID-19, KPR bi trebao biti započet uz određene mere predostrožnosti i obavezne mere zaštite.
Zdravstveni radnici najpre moraju obezbediti adekvatnu ličnu zaštitu, pre započinjanja mera KPR. Trenutna preporuka je, da se izbegava veštačko disanje od strane članova porodice, odnosno laika-spasioca, već se trebaju raditi samo kompresije grudnog koša do pristizanja stručne medicinske pomoći.
Zdravstveni profesionalci tokom KPR, ventilacije trebaju raditi ISKLJUČIVO samoširećim balonom, ili primenom supraglotičnog sredstva ili endotrahealnom intubacijom uz obavezno korišćenje odgovarajućih antivirusnih filetra (HEPA).
Svi pacijenti trebaju dobiti standardne mere medicinskog zbrinjavanja, sve dok to mogućnosti i okolnosti dozvoljavaju. U nekim specifičnim situacijama, gde su timovi suočeni sa manjkom resursa zbog povećanog broja SARS-COV-2, moraju se razmotriti i eventulano modifikovati prioriteti, što se tiče daljeg intenzivnog zbrinjavanja.
Etičke odluke u ovakvim situacijama su teške i kompleksne, ali trebale bi biti bazirane na gore navedenom.
U nekim situacijama, prioriteti mogu biti definisani odlukama u odnosu na očekivani ishod kao i u odnosu na resurse koje zbrinjavanje pacijenta zahteva, kako za COVID-19 pozitivne, tako i za COVID-19 negativne.
Trenutno postoji izuzetno limitiran broj naučnih dokaza stručne literature koji se mogu razmatrati. Jedan od njih je Charlson Comorbidity Index , koji može biti informativnog karaktera (appendix 2). Princip “ko prvi dođe, prvi se zbrinjava” ostaje pravičan i u ovim slučajevima.
Ne postoji etička zasnovanost prioriteta u odnosu na specifične grupacije kao što su određene profesije, status, itd.
Kod svakog pojedinačnog slučaja, sva medicinska dokumentacija, kao i sve kliničke odluke moraju biti valjano dokumentovane (idealan bi bio poseban registar) kako bi se u svakom trenutnku obezbedila transparentnost.
Zdravstvenim profesionalcima koji su učestvovali u ovakvim intervencijama i odlukama, trebao bi se obezbediti odgovarajući debrifing, kao i prolongirana psihološka podrška.
Zdravstveni radinici koji nisu voljni ili u mogućnosti prihvatiti ovakve etičke okvire bi trebali biti preusmereni ka sferi ne-kliničke podrške.


Preporuka Resuscitacionog Saveta Srbije koja se odnosi na obuku i praktično uvežbavanje tehnika tokom resuscitacije tokom pandemije COVID-19
Tokom pandemije COVID 19 preporučujemo obustavu trening aktivnosti.
Nažalost, oboljevanje zdravstvenih radnika tokon pandemije, deficit kadra osposobljenog za rad u jedinicama intenzivnog lečenja, zahteva da se i tokom ove pandemije osoblje koje se prerasporedjuje odgovarajuće edukuje za rad u novim uslovima i dobije edukaciju između ostalog i za prižanje naprednih mera podrške životu.
Ova preporuka namenjena je osobama koje u uslovima pandemije COVID 19 vrše trening i podučavaju KPR i defibrilaciju, odnopsno druge tehnike resuscitacije.
SVRHA
1.. Resuscitcioni Savet Srbije primio je brojne upite i zahteve za pojašnjenje u odnosu na rizik transmisije COVID-19 tokom obuke za kardiopulmonalnu resuscitaciju (KPR).
2. U izradi ovog dodataka Preporukama 2015 učestvovali su Nacionalni kurs direktori za Basic Life Support, Advance Life Support, Immidiate Life Support i Pediatric Basic Life Support i Pediatric Aadvance Life Support, odnosno Nacionalni Sekretarijat Resuscitacionog Saveta Srbije. Usvojene preporuke biće podložne promenama sa porastom iskustava u zbrinjavanju pacijenata sa COVID-19 infekcijom, kao i uticajem epidemije na pružanje zdravstvenih usluga. Zbog toga je potrebno da svi sprovodioci treninga redovno prate na web stranicama Resuscitacionog Saveta Srbije.
SMERNICE ZA SVE OBLIKE OBUKE
1. Trenutno je stanovište da se rizik od infekcije povećava boravkom više ljudi u skučenom zatvorenom prostoru te da se infekcija može preneti osim kapljično direktnim kontaktom sa drugim ljudima i indirektno, kontaktom sa predmetima i površinama. Trenutno nema pouzdanih dokaza o prenosu infekcije sa menekena ili opreme, ali put prenosa infekta jasno ukazuje na veliku mogućnost da do toga dođe.
2.. Pri prijemu polaznika preporučujemo kao obavezno da se sprovede epidemiološka anketa, proveri zdravstveno stanje polaznika te da im se prilikom dolaska na kurs izmeri telesna temperatura. Polaznici koji imaju pozitivnu epidemiološku anketu ili neke od simptoma virusne infekcije, bez obzira na etiologiju udaljavaju se sa kursa uz preporuku da se obrate odgovarajućim zdravstvenim službama.
3. Ukupna površina prostorije za rad mora omogućiti odgovarajuću distancu između polaznika (minimalno 2m) te je neophodno obezbediti da prostorija ima minimalnih 16m₂ površine po polazniku, odnosno 40m₃ vazduha za rad Podrazumeva se korišćenje lične zaštitne opreme maske, rukavica, zaštitnog odela, sredstava za dezinfekciju-suvo pranje ruku uz mogućnost permanentnog održavanja higijene ruku (pranja ruku).
Broj osoba prisutnih tokom obuke ne sme da bude veći od 5 uključujući i instruktora.
OPREMA
Potrebno je da sva oprema koja se koristi u svrhu treninga bude oprana i dezinfikovana pre početka seminara. Tokom seminara potrebno je obezbediti dovoljan broj manekena, opreme, najbolje jedna radna tačka po polazniku. Održavanje higijene prostorije i opreme dezinfekcijom podova i opreme tokom trajanja kursa se podrazumeva i vrši se u skladu sa procenjenom epidemiološkom situacijom.
RADNJE U PRIPREMI I REALIZACIJI TRENINGA
1. Tokom treninga neophodno je obezbediti dovoljnu količinu lične zaštitne opreme i permanentno vršiti dezinfekciju manekena i opreme. Za svaki trening koji se izvodi tokom pandemije organizator je dužan da pre početka pribavi saglasnost Nacionalnog Sekretarijata. Sa Svaki trening izdaje se posebno uputstvo za sprovođenje treninga kojeg se instruktor tokom rada mora pridržavati.
2. Tokom pandemije program treninga je prilagođen i adaptiran usvojenim promenama preporuka 2015 od strane Nacionalnog Sekretarijata i izvodi se u skladu sa, ostalim dokumetima koje je savet usvojio i izdao, a odnose se na promene preporuka. Tokom trajanja pandemije COVID 19 sertifikati koji se izdaju po ovim adaptiranim preporukama nema važnost od 3 godine već traju koliko traje i pandemija a naduže 6 meseci.
SAŽETAK PROMENA PREPORUKA 2015 U PERIODU PANDEMIJE COVID 19
1. Prilikom poziva Službe hitne medicinske pomoći ili Reanimacionog tima potrebno je dati informaciju da li se radi o pacijentu za koga ne postoju sumnja da je oboleo od SARS COVID 19 infekcije, odnosno da postoji da postoji sumnja na oboljenje.
2. Obuka za izvođenje osnovnih mera KPR (BLS-AED) vrši se izvođenjem kontinuiranih kompresija grudnog koša bez izvođenja insuflacija metom usta na usta.
Ostale promene koje se odnose na postupak sa obezbeđivanjem disajnog puta i zaštitom od širenja infekcije opisane su u Preporuci Resuscitacionog Saveta Srbije za primenu mera osnovne životne podrške-kardiopulmonalne resuscitacije (KPR) i pružanje mera prve pomoći u široj zajednici (vanbolnički srčani zastoj) tokom pandemije COVID 19.
3 Obuka osnovnog BLS protokola u bolničkom okruženju, izvodi se tako da se isporučuju samo kompresije grudnog koša dok ne stigne pomoć i oprema za ventilacije. Trening za spovođenje ventilacija vrši se uz pomoć samoširećeg balona i maske sa HEPA filterom. Polaznici se upoznaju sa značajem i karakteristikama upotrebe antiviralnog HEPA filtera u prevenciji širenja kapljičnih infekcija.
4. Tokom treninga poželjno je da svaki polaznik koristi svog manekena. Ukoliko za to postoje teškoće, nakon svakog polaznika potrebno je preduzeti mere prevencije širenja infekcije te dezinfikovati lice, čelo i grudni koš i obaviti zamenu pluća manekena.
Korišćenje zaštitinih sredstava poput face shielda i pocket maske u treningu preporučuje se samo u slučaju kada proizvod U DEKLARACIJI SADRŽI NAVEDENU NEOPHODNU ANTIVIRALNU ZAŠTITU, U PROTIVNOM– NE PREPORUČUJE SE PRIMENA OVIH SREDSTAVA U TRENINGU.

UKOLIKO SE PREDAJU FORMALNI KURSEVI PRVE POMOĆI KOD KOJIH JE NEOPHODNA PROCENA I VENTILACIJA “rescue breaths”
1. Neophodno je za svakog polaznika obezbediti posebnog manekena. Izuzetno, kada to nije moguće neophodno je zameniti/ukloniti pluća i disajne puteve manekena nakon svake trening sesije (nakon svakog polaznika)
2. Tokom treninga polaznici mogu koristiti pojedinačne zaštitnike za lice “face shields” ukoliko proizvođač u svojoj deklaraciji garantuje antivirusnu zaštitu.
3. Polaznici mogu koristiti džepnu masku za ventilacije koja je po porizvođačkoj deklaraciji označena kao efikasna antivirusna zaštita. Ako se tokom treninga koriste džepne maske, one moraju biti samo za pojedinačnu-ličnu- upotrebu.
4. Tokom rada na kursevima primenjuje se holistički pristup ocenjivanja, te jednom ocenjene veštine nije neohodno ocenjivati u nastavku kursa (sledeći dan).
OBUKA ZA IZVOĐENJE INSUFLACIJA-UDISAJA/VENTILACIJA USTA NA USTA
1. Smernice Evropskog Resuscitacionog Saveta 2015 navode – “Ako niste osposobljeni ili ne možete izvesti insuflacije, izvedite samo kontinuirane kompresije grudnog koša (tj. Kompresije grudnog koša bez prekida brzinom od 100-120 min-1)”
2. Izvođenje samo kompresija grudnog koša je mnogo bolje nego ne sprovođenje resuscitacije uopšte
KURS CENTRI
1. Preporuka je da kurs centri tokom pandemije COVID 19 budu značajno elastičniji u pogledu otkazivanja učešća polaznika na kursevima te da tokom ove pandemije omoguće bez dodatne naknade premeštanje kandidata na kasnije termine kurseva.
2. Za svaki kurs tokom pandemije Nacionalni sekretarijat izdaje odobrenje i posebno uputstvo.
O otkazivanju kurseva i njihovom ponovnom raspoređivanju/ zakazivanju ćemo se dogovarati u svakom pojedinačnom slučaju zasebno, Resuscitacioni Savet u osnovi predlaže i sugeriše da se kursevi tokom pandemije i ne održavaju i prihvata promene termina za razumni period (jul-septembar mesec ili kasnije za prethodno definisane termine kurseva april- maj)
3. Obavezujemo Kurs Centar da ne prima kandidate tokom pandemije koji imaju simptome kašlja, prehlade i / ili temperature pre kursa ili su bili u kontaktu s potencijalno zaraženom osobom, te da im se dopusti i pomogne (bez posebne naknade) prebacivanje na neki kasniji kurs.
4. Ako kandidat naknadno u period pet dana posle kursa utvrdi da ima simptome COVID o učešću na Kursu je dužan obavestiti nadležnu epidemiološki službu i Kurs Direktora (Kurs Centar) čiji je polaznik bio.
5. Nacionalni sekretarijat za kurseve koji se odvijaju tokom pandemije COVID 19 izdavaće sertifikate najranije 7 dana nakon kursa. Prilikom izdavanja sertifikata kontaktiraće sa svakim polaznikom i proveriti da li su se u međuvremenu pojavili simptomi obolenja odnosno da li je testiran ili oboleo od COVID 19 infekcije.
Reference
1. Abrahamson SD, Canzian S and Brunet F. Using simulation for training and to change protocol during the outbreak of severe acute respiratory syndrome. Critical Care (London, England). 2006;10:R3.
2. Biddison LD, Berkowitz KA, Courtney B.et. al. Ethical considerations: care of the critically ill and injuried during pandemics and disasters:CHEST consensus statement. Chest 2014;146(4 suppl):e145S-55S.
3. Bossaert LL, Pekins GD, Askitopoulou H. et.al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2015:Section 11. The ethics of resuscitation and end-of-life-decision. Resuscitation 2015;95:302-311.
4. Chalumeau M, Bidet P, Lina G, Mokhtari M, Andre MC, Gendrel D, Bingen E and Raymond J. Transmission of Panton-Valentine leukocidin-producing Staphylococcus aureus to a physician during resuscitation of a child. Clinical Infectious Diseases. 2005;41:e29-30.
5. Chan PS, Krumholz HM, Nichol G and Nallamothu BK. Delayed Time to Defibrillation after In-Hospital Cardiac Arrest. New England Journal of Medicine. 2008;358:9-17.
6. Christian MD, Loutfy M, McDonald LC, Martinez KF, Ofner M, Wong T, Wallington T, Gold WL, Mederski B, Green K, Low DE and Team SI. Possible SARS coronavirus transmission during cardiopulmonary resuscitation. Emerg Infect Dis. 2004;10:287-93.
7. Deakin CD, O’Neill JF, Tabor T. Does compression-only cardiopulmonary resuscitation generate adequate passive ventilation during cardiac arrest? Resuscitation. 2007;75:53-9.
8. Gräsner J-T, Wnent J, Herlitz J, Perkins GD, Lefering R, Tjelmeland I, Koster RW, Masterson S, Rossell-Ortiz F, Maurer H, Böttiger BW, Moertl M, Mols P, Alihodžić H, Hadžibegović I, Ioannides M, Truhlář A, Wissenberg M, Salo A, Escutnaire J, Nikolaou N, Nagy E, Jonsson BS, Wright P, Semeraro F, Clarens C, Beesems S, Cebula G, Correia VH, Cimpoesu D, Raffay V, Trenkler S, Markota A, Strömsöe A, Burkart R, Booth S and Bossaert L. Survival after out-of-hospital cardiac arrest in Europe – Results of the EuReCa TWO study. Resuscitation. 2020;148:218-226.
9. Hawkes C, Booth S, Ji C, Brace-McDonnell SJ, Whittington A, Mapstone J, Cooke MW, Deakin CD, Gale CP, Fothergill R, Nolan JP, Rees N, Soar J, Siriwardena AN, Brown TP and Perkins GD. Epidemiology and outcomes from out-of-hospital cardiac arrests in England. Resuscitation. 2017;110:133-140.
10. Kamikura T, Iwasaki H, Myojo Y, Sakagami S, Takei Y, Inaba H. Advantage of CPR-first over call-first actions for out-of-hospital cardiac arrests in nonelderly patients and of noncardiac aetiology. Resuscitation. 2015;96:37-45.
11. Kim WY, Choi W, Park SW, Wang EB, Lee WJ, Jee Y, Lim KS, Lee HJ, Kim SM, Lee SO, Choi SH, Kim YS, Woo JH and Kim SH. Nosocomial transmission of severe fever with thrombocytopenia syndrome in Korea. Clinical Infectious Diseases. 2015;60:1681-3.
12. Knapp J, Weigand MA and Popp E. Transmission of tuberculosis during cardiopulmonary resuscitation. Focus on breathing system filters. [German]. Notfall und Rettungsmedizin. 2016;19:48-51.
13. Liu W, Tang F, Fang LQ, De Vlas SJ, Ma HJ, Zhou JP, Looman CWN, Richardus JH and Cao WC. Risk factors for SARS infection among hospital healthcare workers in Beijing: A case control study. Tropical Medicine and International Health. 2009;14:52-59.
14. Loeb M, McGeer A, Henry B, Ofner M, Rose D, Hlywka T, Levie J, McQueen J, Smith S, Moss L, Smith A, Green K and Walter SD. SARS among critical care nurses, Toronto. Emerging infectious diseases. 2004;10:251-5.
15. Nam HS, Yeon MY, Park JW, Hong JY and Son JW. Healthcare worker infected with Middle East Respiratory Syndrome during cardiopulmonary resuscitation in Korea, 2015. Epidemiol Health. 2017;39:e2017052.
16. Nikolaou N, Dainty KN, Couper K, Morley P, Tijssen J, Vaillancourt C, Olasveegen T, Mancini MB, Travers A, Løfgren B, Nishiyama C, Stanton D, Ristagno G, Considine J, Castren M, Smyth M, Kudenchuk P, Escalante R, Gazmuri R, Brooks S, Chung SP, Hatanaka T, Perkins G, Maconachie I, Aickin R, Caen AD, Atkins D, Bingham R, Couto TB, Guerguerian A-M, Meaney P, Nadkarni V, Ng K-C, Nuthall G, Ong Y-KG, Reis A, Schexnayder S, Shimizu N and Voorde PVd. A systematic review and meta-analysis of the effect of dispatcher-assisted CPR on outcomes from sudden cardiac arrest in adults and children. Resuscitation. 2019;138:82-105.
17. Raboud J, Shigayeva A, McGeer A, Bontovics E, Chapman M, Gravel D, Henry B, Lapinsky S, Loeb M, McDonald LC, Ofner M, Paton S, Reynolds D, Scales D, Shen S, Simor A, Stewart T, Vearncombe M, Zoutman D and Green K. Risk factors for SARS transmission from patients requiring intubation: a multicentre investigation in Toronto, Canada. PLoS One. 2010;5:e10717.
18. Rockwood K, Song X, MacKnight C.et.al. A global clinical measure of fitness and frailty in elderly people. CMAJ 2005;173(5):489-49.








strana: 114 : 20.4.2020. :

DEMOGRAFSKO-ETIOLOŠKI ČINIOCI NASTANKA CA I ISHOD PREHOSPITALNE REANIMACIJE
Autor: Milan Mirković / Organizacija: Medicinski fakultet Kragujevac
Објављено: 29.8.2016.


ALS algoritam Covid -19


PALS algoritam Covid -19


005. PREPORUKA RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE KOJA SE ODNOSI NA OBUKU I PRAKTIČNO UVEŽBAVANJE TEHNIKA TOKOM RESUSCITACIJE TOKOM PANDEMIJE COVID-19


004. ETIČKA NAČELA I PREPORUKE ZA PREHOSPITALNO URGENTNO ZBRINJAVANJE TOKOM PANDEMIJE COVID-19 U REPUBLICI SRBIJI